Preduzetništvo

OPŠTE

„Preduzetništvo je delatnost usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeća, sa osnovnim ciljem stvaranja novog tržišta i ostvarivanja dobiti. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja - razvija kreativnost, pospešuje rađanje ideja i obogaćuje ljudske potrebe". (Dr Nenad D. Penezić, ''Kako postati preduzetnik'', Beograd, 2003.)

Ne postoji jedinstvena definicija preduzetništva. U tom užem smislu, preduzetništvo je proces pokretanja novog biznisa – kapacitet i spremnost da se razvija, organizuje i upravlja poslovnim poduhvatom, sa svim rizicima i izazovima koje to nosi sa sobom, u nameri da se napravi profit.
Preduzetništvo se može posmatrati i kao eksploatisanje ili iskorišćavanje poslovnih prilika koje postoje na tržištu ili koje su nastale kao posledica inovacija, tehnoloških ili društvenih promena. Preduzetništvo se tiče kreiranja novih vrednosti, pronalaženja prilika i identifikovanja problema na postojećim ili novim tržištima, rešavanja tih problema na inovativan način.

Preduzetništvo obuhvata zbir znanja, veština i sposobnosti, ali i kreativnost, pokretački duh, hrabrost, odgovornost, dinamičnost, posvećenost, upornost. Pored navedenog, preduzetništvo je složen i kompleksan fenomen, koji u sebi integriše dva ključnaelementa: 1) spremnost da se preuzme rizik; 2) sposobnost iznalaženja kreativnihrešenja u cilju stvaranja bogastva.

4 osnovna tipa preduzetnika (Kane Vesper):

1.Preduzimač – osoba koja obaljva sve poslova sama i u tome mu pomaže samo mali broj zaposlenih;

2.Graditelj tima – pojedinac koji koristi stečeno znanje radeći za druge kao osnovu za novo poslovno ulaganje.

3.Nezavisni inovator – pojedinac koji kreira nove solucije i rešenja i preduzima sve neophodne aktivnosti koje su potrebne da bi se one realizovale i materijalizovale.

4.Multiplikator šablona – pojedinac koji svoje iskustvo i uspešnu poslovnu praksu koju vodi u jednom poslovnom poduhvatu primenjuje i u drugim poslovima.

U osnovi razlikujemo dve vrste preduzetništva:

  • Intrapreduzetništvo - je proces promovisanja inovacija i strategija promena u velikim organizacijama. Zadatak mu je da aktivira i angažuje sve raspoložive kapacitete unutar organizacije za svrhu obezbeđenja podrške u promovisanju i realizaciji inovacija unutar organizacije. To su sve aktivnosti koje su orijentisane na interno okruženje: zaposlene, kapacite i resurse organizacije, ideje, načine rada itd.
  • Eksterno preduzetništvo – podrazumeva skup aktivnosti usmerenih na koncipiranje odgovora na zahteve i potrebe eksternog okruženja organizacije. Zadatak mu je da uspostavi i održi vezu između organizacije i okruženja i da svojim merama i aktivnostima obezbedi podršku za razvoj intrapreduzetništva.

Postoje različiti načini za otpočinjanje sopstvenog biznisa. Neki od njih su:

Startovanje od nule – ovo je slučaj kada preduzetnik svoj biznis počinje od nule. Pogodan je jer omogućava preduzetniku da u biznis unese valjane ideje, da izvrši racionalan redosled poslovnih poteza, definiše valjane poslovne strategije, pripremi se za napore koji ga očekuju i sl. Osnovni nedostataci ovakvog načina otpočinjanja biznisa mogu biti: nedostatak vremena, finansijskih sredstva, iskustva, kupaca, poslovnih partnera i sl. 2.

Kupovina postojećeg posla – ovo je slučaj kada preduzetnik kupuje već, više ili manje, razrađeni posao. Prednosti ovakvog načina su: znatno smanjenje potrebnog vremena i priprema za ulazak u konkretan posao. Sa druge strane, osnovni nedostatak jeste taj što je, po pravilu, potrebno mnogo finansijskih sredstava da se otkupi određeni posao, tehnologija, proizvod, brend, imidž, marka i sl.

Učešće u poslovnim inkubatorima – pod inkubatorom se podrazumeva "pogodan prostor" za otpočinjanje biznisa. Pogodnost prostora se ogleda u povoljnim uslovima za njegovo korišćenje, dobijanju savetodavnih i konsultantskih usluga. Korišćenjem inkubatora dobija se mogućnost besplatnog pribavljanja i razmene inforamcija o dešavanjima i potrebama na tržištu, mogućim finansijkim izovrima i sl.

„Spin off” - je nezavisna kompanija, koja proizvodi proizvod isti ili sličan onom koji je proizveden kod prethodnog preduzetnikovog poslodavca.

5.Franšizing – podrazumeva da na osnovu ugovora o franšizingu, primalac franšize stiče pravo da na određenoj teritoriji vrši distribuciju određenog proizvoda ili usluge. Prednosti i nedostaci franšizinga su evidentni i za primaoca i za davaoca franšize. Prednosti za primaoca franšize su sledeće: - dobija podršku i savete od strane davaoca franšize - koristi reputaciju i imidž davaoca franšize. Nedostaci za primaoca franšize se ogledaju u sledećem: - potreban je ogroman početni kapital - bez obzira na rezultat poslovanja i obim prodaje, dužan je da plaća franšizu davaocu za vreme trajanja ugovora o franšizingu - davalac franšize kontroliše rad primaoca franšize. Davalac franšize definiše kriterijume uspeha poslovanja i na osnovu njih može da donese odluku o oduzimanju franšize. Prednosti za davaoca franšize:

  • brza ekspanzija bez ulaganja dodatnog kapitala
  • mogućnost da se fokusira samo na opsluživanje i zadovoljavanje lokalnog tržišta
  • prodaja franšize znači novi, dodatni i sigurni izvor prihoda

Nedostaci za davaoca franšize su:

  • nedostatak potpune kontrole nad primaocem franšize
  • mora da deli profit i
  • mogući konflikti sa primaocem franšize.